慢性胰腺炎吃什么药效果最好
Венеци?а (итал. Venezia, венец. Venesia; стари?и назив: Млеци) град ?е, пристаниште и чувено туристичко место у североисточно? Итали?и, на ?адранском мору, са 270.589 становника (за?едно са Местреом). Венеци?а ?е управно средиште покра?ине Венето и истоименог округа Венеци?а.[1]
| Венеци?а итал. Venezia | |
|---|---|
 Венеци?а | |
.svg) Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Итали?а |
| Реги?а | Венето |
| Становништво | |
| Становништво | ? |
| — | 270.589 |
| — густина | 656,77 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 26′ 20″ С; 12° 19′ 10″ И? / ?45.438889° С; 12.319444° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 0 m |
| Површина | 412 km2 |
  Венеци?а Венеци?а на карти Итали?е | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Луи?и Бруни?аро |
| Поштански бро? | 30121–30176 |
| Позивни бро? | 041 |
| Регистарска ознака | VE |
| Веб-са?т | |
| venezia.it | |
Венеци?а ?е у средиш?ем добу сред?ег века била на?важни?и град на свету и на?ве?е трговиште Европе изме?у ?еног Запада и Истока. Град ?е и познат као дугогодиш?а престоница Млетачке републике.
Венеци?а ?е ?единствен град на свету, изгра?ена ?е на 118 малих острва у лагуни[1], на уш?у реке Бренте у Венеци?анску лагуну, са каналима уместо улица. Дуж канала налази се низ цркава и палата прворазредне вредности, ко?и творе ?единствен урбани склоп. Због тога Венеци?а и ?ени канали проглашени су спомеником Светске баштине УНЕСКОа.
Град има бро?не надимке попут: ?Серенисима“, ?Кра?ица ?адрана“, ?Невеста мора“, ?Град мостова“, ?Град воде“, док многи градови гра?ени на каналима носе епитете ?Северне Венеци?е“ (Санкт Петербург), ?Западне Венеци?е“ (Амстердам), ?Америчке Венеци?е“ (?у Орлеанс).
Порекло назива
уредиВенеци?а и покра?ина Венето дугу?у називе племену Венети ко?е ?е насе?авало ово подруч?е пре ?еговог осва?а?а од стране старог Рима.
Географи?а
уредиВенеци?а се налази у североисточном делу Итали?е. Источно и ?ужно од града (кроз лагуну) ?е ?адран, а на северу и западу ?е копно и копнени део града Местре. Од престонице Рима град ?е уда?ен 550 km, а од првог ве?ег града, суседне Падове, свега 50 km.
Ре?еф
уредиВенеци?а се развила у кра??е северозападном делу ?адранског мора. Град ?е смештен у средиш?ем делу Венеци?анске лагуне на 118 острва испресецаних многобро?ним каналима и премош?ених са 177 мостова. У послед?им децени?ама приме?ено ?е лагано то?е?е града, што ?е данас на?ве?и проблем градске управе.
Клима
уредиКлима у Венеци?и ?е умерено континентална. Зиме су хладне и влажне а лета топла и загуш?ива. Период од ?уна до августа одлику?е се сунчаним и врло топлим данима, у ко?има температура прелази 35 °C период. Загуш?ивост ублажава?у топли ветрови, а уске улице пружа?у освеже?е од лет?е жеге. Падавине су на?чеш?е током проле?а и ?есени. Магле су честе, а зими температура може да спусти и до -5 °C.[2]
Венеци?а ?е под великим утица?ем ?адранског мора. Климатске разлике у различитим раздоб?има године врло су велике, а близина мора и висока влага додатно по?ачава?у атмосферске прилике. Тако су зиме у Венеци?и нешто хладни?е него у другим местима са сличном просечном годиш?ом температуром. Зими температуре често падну испод нуле, али ретко испод -5 °C. Снег ?е ретка по?ава. Лета су изразито вру?а. Комбинаци?а просечних температура, ко?е су изнад 27 °C и високе влажности, ко?а ?е целе године ве?а од 60%, сама по себи ?е врло неугодна, а каткад се томе придружи и неугодан мирис ко?и се, баш због таквих атмосферских прилика, шири из канала.
Венеци?а ?е позната и по поплавама, познатим под именом Аква алта (ит. Acqua Alta), ко?е су посебно честе током ?есени и зиме. Становници Венеци?е добро су се прилагодили то? неугодности, па градске власти редовно обавештава?у ?уде када се поплава може очекивати и то бар два дана унапред. У туристичким агенци?ама и на железничко? станици могу се набавити карте на ко?има су уцртане повишене руте, односно оне ко?е су на узвише?има и ко?е би требале остати суве, па би се туда требало кретати током повишеног водоста?а. Аква алта на?чеш?е тра?е само неколико сати.[3] Зими вода плави Трг Светог Марка, с обзиром да ?е то на?нижа тачка Венеци?е.[2]
| Клима (Венеци?а) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показате? \ Месец | ?ан. | Феб. | Мар. | Апр. | Ма? | ?ун | ?ул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Сред?и максимум, °C (°F) | 5,8 (42,4) |
8,2 (46,8) |
12 (54) |
16,3 (61,3) |
21,2 (70,2) |
24,8 (76,6) |
27,5 (81,5) |
27 (81) |
23,6 (74,5) |
18,1 (64,6) |
11,5 (52,7) |
6,7 (44,1) |
27,5 (81,5) |
| Сред?и минимум, °C (°F) | ?0,9 (30,4) |
0,7 (33,3) |
3,8 (38,8) |
7,9 (46,2) |
12,3 (54,1) |
15,9 (60,6) |
17,8 (64) |
17,3 (63,1) |
14,2 (57,6) |
9,4 (48,9) |
4,2 (39,6) |
0 (32) |
?0,9 (30,4) |
| Количина падавина, mm (in) | 58,1 (22,87) |
54,2 (21,34) |
57,1 (22,48) |
64,3 (25,31) |
68,7 (27,05) |
76,4 (30,08) |
63,1 (24,84) |
83,1 (32,72) |
66 (26) |
69 (27,2) |
87,3 (34,37) |
53,7 (21,14) |
801 (315,4) |
| Извор: Putovnica.net | |||||||||||||
Воде
уреди?адранско море у овом делу ?е на?хладни?е и нема плаву бо?у као у ?ужним деловима. Положа? града у Венеци?анско? лагуни додатно ме?а сво?ства морске воде. Због северни?ег положа?а и затворености било ?е уобича?ено да се по?единих година лагуна заледи. Вода ?е због мочварног карактера околине увек била мутна и пр?ава, али ?е због претеране урбанизаци?е лагуне она данас позната и као веома зага?ена.
Истори?а
уреди
.jpg)
Праистори?а и антика
уредиШире подруч?е Венеци?е било ?е насе?ено ?ош у време праистори?е. Први познати становници били су племе Венети. Касни?е ?е подруч?е пало под Рим?ане, а на оближ?ем копну ?авило се више знача?них градова. Сам положа? данаш?ег града био мочварни и ?е другоразредног знача?а, па нема назнака ве?их насе?а и за?едница ?уди.
Сред?и век
уредиИстори?а Венеци?е започи?е упадима и п?ачкама варвара на простор римске импери?е, када становништво са суседног копна бежи на острва Венеци?анске лагуне, као изоловани?а и безбедни?а од ових упада. У ово време наста?е и низ других насе?а у лагуни ко?а данас посто?е - (Маламоко, Торчело). У 7. и 8. веку овде посто?и византи?ска власт, везана за Цариград морем. Ово ?е поспешило разво? приобалних насе?а, па и Венеци?е. У 9. веку ?ав?а се у Венеци?и епископи?а, ко?а ?е снажно уздигнута премешта?ем мошти?у светог Марка у Венеци?у 828. године
Од 9. до 12. века наста?е разво? града и он поста?е ?едно од средишта тадаш?е цивилизаци?е, ако не и на?важни?и град света. Процват града био ?е везан за положа? града изме?у Истока и Запада и Средозем?а и континенталног Севера. Тада се подижу и на?важни?е гра?евине града: Црква светог Марка, стара дуждева палата, градски арсенал, трасира?у се канали и утвр?у?у острва. У ово време започело ?е и шире?е градске власти на околину, а касни?е и широм ?адрана и шире. Опада?е мо?и Византи?е омогу?ило ?е и Венеци?и и шире?е посредног утица?а Венеци?е, ве? сада познате као Млетачка република.
На врхунцу мо?и, у позном сред?ем веку, Венеци?а ?е имала 3.300 бродова и 36.000 морнара. Градом ?е влада аристократи?а ко?а ?е бирала дужда као изборног владара. Град ?е у то време поста?е и стециште науке и уметности, а градска управа ?е била ме?у на?организовани?им у тадаш?ем свету.
Нови век
уреди
У 15. веку почи?е стагнаци?а, а затим и опада?е знача?а и мо?и Венеци?е и Млетачке републике. Први разлог ?е био опада?е знача?а Истока и пропаст Византи?е. Новоуспостав?ена власт Османли?а на Балкану ни?е била благонаклона, што ?е утицало на знатно опада?е трговине. Други разлог ?е проналазак путева ка Истоку преко Атлантика и око Африке, чиме ?е Венеци?а изгубила првенство у трговини са Далеким истоком. Тако?е, уда?еност од Атлантика онемогу?ила ?е Венеци?и ствара?е колони?а на прекоморским подруч?има.
И поред тога Венеци?а ?е остала важно трговиште и занатско средиште Европе све до касног 18. века, а венеци?анска култура и уметност тек у овом добу започи?у сво? на?ве?и разво? и процват у време ренесансе и барока.
Савремено доба
уредиНагли суноврат Венеци?е десио се пропаш?у и укида?ем 1000-годиш?е Млетачке републике од стране Наполеона 1797. године миром у Кампоформи?у. Током Наполеонових ратова Венеци?а ?е била део ?егове Кра?евине Итали?е, да би потом била део Ломбардо-Венеци?е, вазалне државе Хабзбуршке монархи?е. 1866. године Венеци?а и околина су придружени новоосновано? Кра?евини Итали?и. Овако буран 19. век довео ?е до пропада?а града и сма?е?а становништва, али ?е отворио занима?е за град ме?у европском аристократи?ом. Тако, у 19. веку Венеци?а поста?е ?едно од првих туристичких одредишта.
Током 20. века Венеци?а ?е избегла разара?а у светским ратовима и релативно безболно прошла кроз дато раздоб?е. Ме?утим стари град на острвима губио ?е битку са разво?ем предгра?а на копну, ко?е ?е данас знатно ве?е; у ?ему живи 4/5 градског становништва, док ?е стари део Венеци?е временом постао прворазредна туристичка знаменитост. Бро?не напуштене палате и зда?а су сада попу?ени културним и управним садржа?има, али и поред тога, Венеци?а ?е данас далеко од славе ко?у ?е некада имала.
Срби у Венеци?и
уредиПрву штампари?у на српско? територи?и основали су у делу Зете обласни господари Иван и ?ура? Црно?еви?. ?ура?, оже?ен ?ерком млетачког племи?а Ерица купио ?е, вероватно 1493, у Венеци?и штампарску пресу и на Ободу (или Цети?у) где ?е посто?ала ?ака преписивачка школа. Он ?е подигао штампари?у започевши са об?ав?ива?ем црквених богослужбених к?ига. У прво? српско? штампари?и издато ?е четири или пет инкунабула. После пада послед?е слободне српске територи?е у турске руке, ?ура? ?е напустио Цети?е за?едно са великом дворском свитом, у ко?о? ?е био и штампар Макари?е, ?преселио се у Млетке”.[4] Нa мапи културне географи?е српског народа Венеци?а ?е дуго представ?ала на?западни?у границу, буду?и да су у периоду изме?у 15. и 19. века Срби ту штампали сво?е к?иге. Врхунци истори?е српске к?иге у Венеци?и везани су за делатност во?воде Божидара Вукови?а Подгоричанина и Теодора и ?ур?а ?убави?а у 16. веку, па и за грчку породицу Теодоси?е у 18. веку, ко?и су од Венеци?е начинили средишно место к?ижарске продукци?е наме?ене Србима, об?ав?у?у?и к?иге на ?илирском“ писму.[5]
Према подацима из 2010. године, Венеци?а има око 62.000 становника, од чега су 3724 странци, од ко?их само ?их 8 има?у српско порекло. За?едно са гради?ем Местре, Венеци?а има 260.000 становника и у то? широ? области има око 2.200 Срба.[6]
Становништво
уредиПрема резултатима пописа становништва 2011. у општини ?е живело 261.362 становника.[7]
| 1931. | 1936. | 1951. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2001. | 2011. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 250.327 | 264.027 | 316.891 | 347.347 | 363.062 | 346.146 | 309.422 | 271.073 | 261.362 |
Венеци?а ?е 2008. године имала нешто близу 270.000 становника, готово исто као на почетку 20. века. Опште опада?е становништва током протеклих децени?а одражава се и на градско становништво ?е изузетно старо - просечан Венеци?анац има 46 година. Природни прирашта? у граду ?е ме?у на?ма?им од свих знача?ни?их итали?анских градова.
Град данас има знача?ан удео имигрантског становништва. 94% становника су гра?ани Итали?е. Осталих 6% су досе?еници из свих кра?ева свега, али на?више са Балкана.
Становништво Венеци?е данас махом живи на копну, у делу града Местре, 176.000 становника., док у старом делу града живи свега 62.000 становника. (и то добрим делом студенти и имигранти), а остала острва у лагуни (Мурано, Бурано, Лидо) има?у за?едно 31.000 становника.
Живот у старом делу града и данас ?е сличан оном пре неколико векова. Стара Венеци?а ?е уда?ена 4 km од копна и 2 km од отвореног мора. Живети у Венеци?и заправо значи заборавити на комфор аутомобила, на аутобусе, на градску вреву, бити увек спреман на честе поплаве, густе магле, влажност и пешаче?е.
Градска архитектура
уредиВенеци?а има много познатих гра?евинских и уметничких споменика: Дуждева палата, Мост уздаха, Црква Светог Марка у Венеци?и и деведесет других цркава, богати музе?и, уметничке галери?е, чувена Академи?а лепих уметности (итал. Accademia di Belle Arti), опсерватори?а и друге научне и културне установе.
Градска привреда
уреди
Традици?а Венеци?е су специфични и високоце?ени занати, ко?и су и данас живи, мада осавреме?ени. Занатска производ?а се базира на израда предмета од стакла, (препознат?иво обо?ено стакло са острва Мурано), чипки, сребра, злата, коже. Савремена индустри?а налази се на копну, где се налази савремени град и индустри?ска зона Местре. Може се сматрати и неком врстом предгра?а Венеци?е, али данас има много више становника него што има сама Венеци?а.
Туризам
уреди
Туризам ?е данас на?важни?а делатност Венеци?е и ?ен покретач. Град нуди прелепу архитектуру и амби?енте, многобро?на места пуна емоци?а и романтике, бро?не цркве, музе?е, галери?е. По неким проценама, сваког дана Венеци?у посети 50 хи?ада туриста, док само туристи са великих крузера ко?и посе?у?у град сваке године потроше више од 150 милиона евра.[8] У граду се током године дешава?у многе манифестаци?е, од ко?их су на?познати?е филмски фестивал у Венеци?и, Венеци?ански би?енале и карневал у Венеци?и. У близини Венеци?е су многобро?не плаже, од ко?их ?е на?познати?а Лидо, позната ?ош од кра?а 18. века. Данас ?е веома позната и туристичка зона Лидо ди ?езоло.
Саобра?а?
уреди
Унутарградски саобра?а? ?е у на?ве?ем делу водени. Венеци?а има 177 канала по ко?има се саобра?а гондолама, чамцима, малим паробродима и моторним бродовима. ?авни градски превоз у Венеци?и се тако?е обав?а каналима. Користе се бродови ко?и се назива?у вапорето. Главна саобра?а?ница града, артери?а Венеци?е ?е Канал Гранде (Велики канал) ко?и град дели на два дела. Он ?е на?ве?и канал и на ?ему ?е чувени мост Риалто, а око 380 ма?их и ве?их мостова служи за прелаз преко многих других канала. Град ?е до данас успео да сачува типографску нумераци?у улица (ко?е се у Венеци?и зову кале, попречне су рамо) ко?а датира из 1171. године када ?е цео град поде?ен у шест зона: три са ?едне стране Великог канала и три са друге.
С копном Венеци?а ?е повезана железничком пругом и ауто-путем преко великог ?лагунског моста“. Нови, модерни Аеродром ?Марко Поло“ налази се на копну, око 7 km од Венеци?е. Аеродром Тревизо налази се 31 km од Венеци?е и ?ега углавном користе нискотарифне авио-компани?е. На острву Лидо налази се аеродром Венеци?а-Лидо погодан за мале авионе.
Партнерски градови
уреди
Галери?а
уреди-
Панорама са бро?них црквама -
Поглед на средиш?и део Венеци?е у сутон -
Црква светог Марка -
Дуждева палата -
Канал Гранде -
Трг светог Марка -
-
Ка д'Оро и суседне палате -
Црква Санта Мари?а дела Салуте -
Чувени Мост уздиса?а -
Славна градска опера Ла Фениче -
Острво Га?дека за познатом Црквом Ил Редендоре -
Дета? крова цркве Светог Марка -
Поглед на трг Светог Марка и Дуждеву Палату
.jpg)
_-_Facade.jpg)
.jpg)
Референце
уреди- ^ а б Миши?, Милан, ур. (2005). Енциклопеди?а Британика. В-?. Београд: Народна к?ига : Политика. стр. 36. ISBN 86-331-2112-3.
- ^ а б ?KLIMA U VENECIJI”. Associazione PromoGuide Venezia. Приступ?ено 24. 1. 2021.
- ^ ?Klima i vrijeme u Veneciji”. Putovnica.net. Приступ?ено 24. 1. 2021.
- ^ Ан?елкови? 2019, стр. 20-21
- ^ Фин, Моника (2012). ?ВЕНЕЦИ?А И СРПСКА К?ИГА” (PDF). Глас библиотеке. 19. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 07. 2020. г. Приступ?ено 24. 1. 2021.
- ^ Veli?kovi?, Sa?a (24. 11. 2010). ?Venecija”. 92Putovanja. B92. Приступ?ено 24. 1. 2021.
- ^ ?Statistiche I.Stat”. ISTAT. 28. 12. 2012.
- ^ Istorija Venecije - KASADOO
Литература
уреди- Ан?елкови?, Владимир (2019). Венеци?ански издавачи српских к?ига : 1519-1824. (PDF). Београд: Istituto Italiano di Cultura. ISBN 978-86-85597-22-0. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 08. 2021. г. Приступ?ено 24. 1. 2021.
